Питање "Да ли чешће пада црвено или црно?" тражи мало рачуна. О рулету се прича више митова него о другој игри у казину, пошто точак делује једноставно, а бројеви као да имају образац. Колике су шансе заиста, записано је на самом точку: број бројева и број нултих поља одлучују о свему. Ко то зна, брзо препозна причу која не може да се оствари.
Колике су шансе на рулету, показује обичан рачун. Европски точак има тридесет седам поља, од нуле до тридесет шест, па један број пада у просеку једном у тридесет седам окретаја. Улог на црвено добија осамнаест пута на тридесет седам, пошто нула није ни црвена ни црна. Амерички точак носи још једну нулу, па су шансе још нешто слабији. Управо нула објашњава зашто кућа дугорочно увек остаје у предности. Колике су шансе за нулу? Једна на тридесет седам на точку са једном нулом.
Да ли чешће пада црвено или црно? На исправном точку не, и то стоји за сваки окретај посебно. После дугог низа црвених црно није нимало изгледније, јер точак не памти раније бројеве. Табла са историјом бројева крај стола стога не служи предвиђању, иако многи играчи верују супротно. Праћење врућих и хладних бројева само мења распоред улога, а шансе у сваком окретају остају непромењене. Сваки окретај почиње од нуле.
Само избором точка, не опкладе: европски рулет са једном нулом има мању предност куће од америчког, а француска правила за нулу је спуштају још више.
Не предвиђа; после десет црвених заредом црно није вероватније, а праћење врућих и хладних бројева мења само распоред улога, не шансе.
Мењају само ритам добитака и губитака, а граница стола и буџет зауставе низ пре него што се изгубљено врати; математику ниједан трик не мења.
Једна према тридесет седам на европском точку, који има поља од нуле до тридесет шест; амерички додаје дуплу нулу, па су изгледи још мало слабији.