Pitanje "Da li češće pada crveno ili crno?" traži malo računa. O ruletu se priča više mitova nego o drugoj igri u kazinu, pošto točak deluje jednostavno, a brojevi kao da imaju obrazac. Kolike su šanse zaista, zapisano je na samom točku: broj brojeva i broj nultih polja odlučuju o svemu. Ko to zna, brzo prepozna priču koja ne može da se ostvari.
Kolike su šanse na ruletu, pokazuje običan račun. Evropski točak ima trideset sedam polja, od nule do trideset šest, pa jedan broj pada u proseku jednom u trideset sedam okretaja. Ulog na crveno dobija osamnaest puta na trideset sedam, pošto nula nije ni crvena ni crna. Američki točak nosi još jednu nulu, pa su šanse još nešto slabiji. Upravo nula objašnjava zašto kuća dugoročno uvek ostaje u prednosti. Kolike su šanse za nulu? Jedna na trideset sedam na točku sa jednom nulom.
Da li češće pada crveno ili crno? Na ispravnom točku ne, i to stoji za svaki okretaj posebno. Posle dugog niza crvenih crno nije nimalo izglednije, jer točak ne pamti ranije brojeve. Tabla sa istorijom brojeva kraj stola stoga ne služi predviđanju, iako mnogi igrači veruju suprotno. Praćenje vrućih i hladnih brojeva samo menja raspored uloga, a šanse u svakom okretaju ostaju nepromenjene. Svaki okretaj počinje od nule.
Samo izborom točka, ne opklade: evropski rulet sa jednom nulom ima manju prednost kuće od američkog, a francuska pravila za nulu je spuštaju još više.
Ne predviđa; posle deset crvenih zaredom crno nije verovatnije, a praćenje vrućih i hladnih brojeva menja samo raspored uloga, ne šanse.
Menjaju samo ritam dobitaka i gubitaka, a granica stola i budžet zaustave niz pre nego što se izgubljeno vrati; matematiku nijedan trik ne menja.
Jedna prema trideset sedam na evropskom točku, koji ima polja od nule do trideset šest; američki dodaje duplu nulu, pa su izgledi još malo slabiji.