Uz pojam "klađenje na stoni tenis" ide pogled po sportovima. Isti tiket izgleda sasvim drugačije na teniskom meču, u košarkaškoj utakmici ili na esport turniru: svaki sport ima svoj ritam, svoja tržišta i svoje zamke. Ovaj pregled prolazi kroz sportove koji se u Srbiji često igraju uživo, kroz opklade na igrače i na pobednika takmičenja unapred, i objašnjava kako se strategija prilagođava tempu igre, a ne obrnuto.
Klađenje na stoni tenis postalo je čest izbor u ponudi uživo jer se mečevi igraju gotovo bez prekida, danju i noću, u malim ligama sa mnogo utakmica. Zbog toga o igračima ima malo proverljivih podataka, a kvote brzo nestaju. Esport klađenje liči na to na drugi način: turniri u timskim pucačkim i strateškim igrama traju po ceo dan, a forma ekipe zavisi od mape, postave i najnovije izmene igre. U oba slučaja manje poznata takmičenja nose i veći rizik od nameštanja, pa ih kladionice često ograničavaju ulogom.
Klađenje na košarku uživo prati utakmicu sa mnogo poena i čestim promenama vođstva, pa su najživlja tržišta ukupan broj poena i hendikep. Posle svake četvrtine linija ukupnih poena se preračunava prema tempu igre. Minuti odmora, lične greške ključnih igrača i završnica sa namernim faulovima mogu da promene ishod u poslednjim minutima, pa vođstvo od nekoliko poena pred kraj nije isto što i siguran dobitak. Evroliga i ABA liga se u Srbiji prate najviše, pa i ponuda uživo za njih je najšira.
Strategija klađenja uživo polazi od sporta: u tenisu se prati servis, u košarci tempo i lične greške, a u fudbalu pritisak i prilike.
Po pravilima mnogih priređivača opklade na pobednika se poništavaju, dok opklade na već završene setove ostaju. Pravila se razlikuju, pa se čitaju unapred.
Opklada koju igrač nije mogao da objasni pre početka utakmice najčešće je impuls, a upravo su takve opklade za njega najskuplje.
Opklada na učinak igrača, poput poena, skokova ili golova, po pravilima se obično poništava ako igrač ne izađe na teren.